Kad mi je već Vibor udilija blagoslov da mogu tipkat ovde bija bi red da izvjestim sve one koji nisu bili s nama (a tili su) kako nam je bilo.
Dakle, zora rana, negdi oko 9 ipo nas 6 (Matko, Marko, Lovreta, Toni, Vojo i ja) uputilo se na Vošac s ciljem noćenja, kužinavanja i međusobnog podjebavanja. Iz predostrožnosti, da ne kvari ekipu, Vibora smo poslali uru prije. Autima su nam došli Mario sa fud soplajsom i Ane. Uvečer nam se pridružio Stanko, Ivana i Branka (oni su došli iz Žliba, priko Lokve) a oko 10 većer svratija je i Ozren. Mudro je procjenio da su zalihe maligana kraju i da može nestat uru vrimena dok mu žena skine piling. Hvala mu!
Svi koji su promatrali njegov brzi odlazak odlučili su da se neće nikad ženit. Samo sam ja već zaspa pa se ne računan.
Kad smo došli, kuću smo malo plahnili, očistili od zimskog šporkanja i privalili smo se di je ko stiga. Kako se bližila noć to su svi postajali gladniji, nemilo gladniji. Netragom je nestalo 5 peka i dvoje punih gradela. Bilo je i pisme i svirke, niskih udaraca i velikih filozofija (uglavnom oko potpuno beznačajnih stvari).
Meni osobno prekrasan vikend, opuštajuči, skoro ka godišnji.
Proba za Velebit položena sa odličnim. Čak ni hrkanja nije bilo zla.
Još samo da nas poljubi vrime drugi vikend pa da sve ovo brojniji ponovimo.
Vidimo se.
| » > |
|---|
